Park Guelj – Gaudijeva Barselona (1/3)

Park Guelj – projekat na kome je Gaudi radio zajedno sa svojim prijateljem i pokroviteljem Eusebijem Gueljom, prvobitno je trebalo da bude eksperimentalno stambeno naselje na periferiji grada. Ideju i inspiraciju za ovaj projekat Guelj je video u engleskim pejzažnim baštama tokom svojih putovanja po inostranstvu. On je za buduće stambeno naselje otkupio deo grada pod imenom Muntania Pelada na severozapadu Barselone. Za ovaj projekat bilo je predviđeno šezdeset trougaonih parcela smeštenih na prostranoj strmoj padini kako kuće ne bi međusobno kvarile vizuru prema gradu. Gaudi je u svojim planovima za ovo naselje stvorio savršenu kombinaciju stambenih i rekreativnih površina. Međutim, plan za ovaj projekat je propao. Prodate su samo dve parcele, a grad nije pokazao nikakav interes za ovaj poduhvat. Iako je prostor predviđen za stambenu izgradnju ostao slobodan, rekreativni deo se ubrzano razvijao. Danas je ovaj deo poznat kao Park Guelj i predstavlja turističku atrakciju grada Barselone.

 

Ulazna partija

 

Teren, na kojem je smešten park, nalazi se na strmoj padini što je stvorilo idealne uslove za ustalasani obodni zid koji okružuje čitav park. Gaudi je isprojektovao ovaj zid tako da se uklopi sa prirodnim okruženjem, ali ga je ukrasio i keramičkim pločicama jakih boja. Posebno su naglašeni oni delovi zida gde se nalaze ulazne kapije. Glavni ulaz dodatno krase dva paviljona – administrativna zgrada i čuvareva kućica, koji zajedno sa zidom čine jedinstvenu celinu. Paviljoni su sazidani od neobrađenog kamena, isto kao i obodni zid, a njihova završna obrada je od sjajnih keramičkih pločica u boji. Posebno se ističe visoki toranj administrativne zgrade koji je visok 9 m. Obložen je malim plavo-belim kvadratnim pločicama postavljenim u formi šah-polja. Kao i na obodnom zidu, i na paviljonima su postavljeni medaljoni sa nazivom parka.

 

Jedan od paviljona na glavnom ulazu

 

Čuvar parka – čuvena skulptura zmaja

 

Kada se prođe kroz glavnu kapiju, dolazi se do monumentalnog stepeništa koje vodi do centralnog prostora parka. Pre nego što se stigne do centralnog dela, posetiocima će put preprečiti čuvar parka – čuvena skulptura zmaja obložena keramičkim pločicama. Zmaj predstavlja Pitona, čuvara podzemnih voda. Gaudi je na ovaj način simbolično želeo da predstavi nešto što je od ogromnog značaja za park, a što se krije iza ove skulpture. To je skrivena cisterna za skupljanje kišnice u koju može da stane oko 12.000 L vode. Kišnica se na ovaj način čuvala za navodnjavanje prvobitno ogoljenog parka, u kome nije bilo prirodnih izvora.

 

Monumentalno stepenište na ulazu u park

 

Čuvar parka – skulptura zmaja

 

Dvorana sa stubovima

 

Nakon penjanja uz monumentalno stepenište dolazi se do dvorane sa stubovima koja podseća na grčki hram. Stubovi dvorane su, sa malim odstupanjima, dorski i raspoređeni su tako da izgleda kao da se nalaze u presečnim tačkama neke zamišljene mreže. Simetričan raspored stubova namerno je poremećen na nekoliko mesta kako dvorana ne bi delovala prenatrpano. U prostorima između stubova, koji su na ovaj način ostali slobodni, Gaudijev saradnik Đosep Marija Žužol postavio je medaljone u mozaiku i na taj način ukrasio plafon dvorane sa stubovima.

 

Dvorana sa stubovima

 

Medaljon u mozaiku na plafonu dvorane sa stubovima

 

Centralni trg – (ne)uspeli pokušaj „grčkog pozorišta“

 

Svi arhitektonski elementi u parku su multifunkcionalni. Krov dvorane sa stubovima nije samo krov, već i pod nekog drugog prostora. Sa spoljašnje strane krov se pretvara u centralni trg čitavog parka. Prostor ovog trga zamišljen je kao pijaca u okviru naselja, ali ugledajući se na antički primer, i kao pozorište. Prema prvobitnim planovima ceo park se može posmatrati kao ogromni amfiteatar. Za razliku od uobičajenog rešenja amfiteatra, ovde je prvobitno predviđeno da „sedišta“, gde bi bila publika, budu same kuće koje okružuju park. Gaudi je ovaj trg, impozantnih dimenzija, voleo da zove „grčko pozorište“. Ono što je ostalo od ovog plana jeste samo trg, bez naselja. Otprilike jedna polovina trga sagrađena je na čvrstom tlu, dok se druga oslanja na dorske stubove. Dvorana sa stubovima, u stvari, predstavlja i temelj ogromnog grčkog pozorišta.

Pored toga što stubovi dvorane čine temelj centralnog trga parka, oni predstavljaju i odvodne cevi za kišnicu. Sa jedne ovako velike otvorene površine, kao što je ovaj trg, za veoma kratko vreme može da se sakupi velika količina vode. Iako deluju kompaktno, stubovi su iznutra zapravo šuplji, dok pod grčkog pozorišta u sebi krije veoma složen splet instalacija. Površina trga nije cementirana, tako da voda prolazi kroz zemlju, a zatim se kroz šuplje stubove sliva do cisterne za kišnicu. Gaudi je ovaj drenažni sistem razvio tako što je kopirao prirodu.

 

Centralni trg koji se oslanja na dorske stubove

 

Zmijolika klupa po meri čoveka

 

Zid koji okružuje centralni trg nije samo zaštita koja čuva posetioce parka od pada. Napravljen je da služi i kao dugačka klupa. Na ovaj način terasa je postala i mesto susretanja. Dugačka klupa vijuga oko terase u krivinama, stvarajući tako prostor za sedenje i omogućavajući ljudima da naprave male intimne grupe za druženje. Kako bi napravio klupu koja je u skladu sa fiziologijom ljudskog tela, Gaudi se dosta namučio pri projektovanju. U nameri da što preciznije reprodukuje oblik tela, Gaudi je postavio golog čoveka da sedne u još svež gips kako bi napravio odlivak. Kao i kod drugih parkovskih elemenata, i ovde je upotrebio hiljade komada polomljenih keramičkih pločica u boji. Pri ukrašavanju klupe, Gaudi se dosta oslanjao i na umetnički senzibilitet svojih radnika, jer on sam nije bio u stanju da do tančina razradi sve delove mozaika.

 

Zmijolika klupa sa koje se pruža pogled na celu Barselonu

 

Zmijolika klupa po meri čoveka

 

Mreža parkovskih staza

 

Mrežu staza u parku, takođe, karakteriše harmonija sa prirodom. Ova mreža može se smatrati Gaudijevim velikim doprinosom na polju konstrukcije i niskogradnje. Iako je teren za puteve i staze bio prestrm, Gaudi nije dopustio da se pojedini delovi padine zaravne. Stoga je isprojektovao puteve koji prate nagib terena, u obliku vijadukata i pećinskih prolaza. Na ovaj način dolazio je i do kamena i šljunka od kojih je kasnije gradio objekte, tako da je Park Guelj skoro u celini izgrađen od materijala pronađenih na lokaciji.

 

Jedan od pećinskih prolaza koji formiraju zakošeni noseći stubovi

 

Jedan od mnogobrojnih vijadukata koji formiraju mrežu puteva i staza u parku

 

Park Guelj, stavljen pod međunarodnu zaštitu UNESCO-a 1984. godine, predstavlja jedinstveno savezništvo arhitekture i prirode. Gaudi je ovim projektom uspeo da, sa jedne strane, izgradi do tada pust teren, a sa druge strane, da zaštiti prirodni pejzaž.

 

Kako do parka?

 

Park Guelj udaljen je pola sata vožnje gradskim prevozom od Trga Katalonija (Plaça de Catalunya), koji se nalazi u samom centru grada, i zato se pobrinite da pre odlaska do parka obavite ove stvari:

• Na vreme kupite ulaznice i rezervišite svoj termin za obilazak parka. Moj savet je da to učinite barem dva dana unapred. Ulaznice možete kupiti online na ovom linku. Cena ulaznice: 7,5e.
• Ukoliko ste ulaznice kupili online na vreme ih odštampajte (kako ne biste kao ja tražili kopirnicu po Barseloni sat vremena pre odlaska u park).
• Broj autobusa koji ide direktno do parka je 24 i staje na Plaça de Catalunya. Autobusku kartu možete kupiti na automatu u metrou ili kod vozača u autobusu. Cena autobuske karte: 2,5e.
• Preostalo je još samo da pre polaska pročitate ovaj tekst kako biste bili pripremljeni za ono što ćete videti. 😉

Želim vam lep provod!

 

Da li ste posetili ovaj park? Kakvi su vaši utisci? Pišite mi u komentarima 🙂

 

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, možete pročitati i sledeće tekstove:

• Casa Batllo i Casa Mila – Gaudijeva Barselona 2/3 i
• Sagrada Familia – Gaudijeva Barselona 3/3.