Lisabon - upoznajte jedan od najlepših gradova Evrope | Blog
lisabon_upoznajte_jedan_od_najlepsih_gradova_evrope_travel_architect
Portugal,  Putovanja

Lisabon – upoznajte jedan od najlepših gradova Evrope

Želja da posetim Lisabon javila se još na drugoj godini studija. Početkom drugog semestra, umorna od tek završenog ispitnog roka, na TV-u sam slučajno naletela na emisiju o ovom gradu. Kako bih se motivisala za predstojeći semestar zapisala sam na papir da ukoliko na leto položim sve ispite u roku nagradiću sebe putovanjem u Lisabon. Međutim, tada kao student, na kraju nisam uspela da sakupim dovoljno novca za jedno ovakvo putovanje.

Drugi pokušaj da odem u Lisabon desio se ponovo tokom studija. Na prvoj godini mastera bilo je dosta priče o studentskim razmenama, a jedna od opcija bila je da se ide na razmenu upravo u Lisabon. Nekoliko meseci provedenih u ovom gradu zvučalo je savršeno i taman kada sam htela da se prijavim rečeno mi je da ova razmena ipak neće moći da se realizuje.

Možete li da zamislite moju sreću i uzbuđenje kada sam se, nakon pet godina od prve pomisli na putovanje u Lisabon, ove godine napokon našla u njemu zajedno sa Nikolom.

Pre nego što vas kroz ovaj tekst povedem u obilazak ovog prelepog grada, spomenuću u kratkim crtama dva bitna istorijska perioda Lisabona koja su najzaslužnija za današnji izgled grada, a kasnije ćete shvatiti i zbog čega.

Doba otkrića – zlatno doba Portugala

Zahvaljujući otkrićima novih pomorskih puteva i trgovini začinima sa osvojenim kolonijama – Afrikom, Indijom, Dalekim istokom i Brazilom, Portugal je tokom XV i XVI veka bio najveća svetska pomorska sila.

Jedna od najznačajnijih ličnosti ovog perioda svakako je čuveni portugalski moreplovac Vasko da Gama koji je 1497. godine isplovio upravo iz lisabonske luke, oplovio Rt dobre nade u Africi i pronašao pomorski put do Indije.

Spomenik otkrićima (Padrão dos Descobrimentos) podignut u slavu prekomorskih otkrića koja su u 15. veku proslavila Portugal

Period nakon velikog zemljotresa 1755. godine

1.novembra 1755. godine, na crkveni praznik Dan svih svetih, čitav Portugal, a naročito Lisabon, pogodio je katastrofalni zemljotres jačine od oko devet stepeni Rihterove skale. Zemljotres je uništio skoro sve kuće i crkve, kraljevsku palatu, brodove u luci i čitav priobalni deo Lisabona.

Da situacija bude još gora, vernici su taj dan hrlili u crkve da zapale sveće, a kada je došlo do zemljotresa plamen sveća iz mnogobrojnih srušenih crkava proširio se i na okolne zgrade i tako zahvatio čitav grad. Ono što nije uništio zemljotres gorelo je sedam dana u plamenu koji nije mogao lako da se ugasi.

Crkva Convento do Carmo – simbol stradanja Lisabona u zemljotresu 1755. godine

Za kompletnu obnovu užeg gradskog jezgra nakon katastrofalnog zemljotresa zaslužan je Markiz de Pombal, čuven po svojoj izjavi: “I šta sada? Umesto da kukamo nad sudbinom, sahranimo mrtve i nahranimo preživele!”.

U veoma kratkom vremenskom roku, uže gradsko jezgro je po njegovoj naredbi kompletno obnovljeno. Nove ulice se sada seku pod pravim uglom, po ugledu na tadašnji plan za preuređenje Pariza, a nove zgrade su izgrađene tako da mogu da izdrže eventualne zemljotrese. Ovim poduhvatom nastao je deo grada pod nazivom Baiša (Baixa), tj. Donji grad, koji danas predstavlja sam centar Lisabona.

Ulice Baiše – centralnog dela Lisabona

Avenida da Liberdade – centralno gradsko šetalište

Pored Baiše, Markiz de Pombal je predvideo i centralno šetalište – Avenida da Liberdade, široki bulevar sa drvoredom duž kojeg se uglavnom nalaze hoteli i radnje poznatih modnih brendova.

S obzirom na to da smo bili smešteni blizu gornjeg dela ove avenije, ovaj deo grada je bio naš prvi dodir sa Lisabonom.

Avenida da Liberdade – centralno gradsko šetalište

Šetajući avenijom, zaključili smo da bi se po izgledu ovakav bulevar mogao naći u bilo kom gradu Evrope. Međutim, jedan “detalj” nam je jasno stavio do znanja da se nalazimo u Lisabonu. U pitanju su bogato ukrašeni pločnici – Calçada Portuguesa u vidu mozaika od crnog i belog kamenja sličnog oblika i veličine, karakteristični ne samo za Lisabon, već i za čitav Portugal.

Calçada Portuguesa – bogato ukrašeni portugalski pločnici

Dizajn pločnika, uglavnom u vidu različitih geometrijskih ili cvetnih šara, pa čak i u vidu velikih slikovnih kompozicija i podnih natpisa ispred radnji,  razlikuje se od ulice do ulice, od trga do trga. Svaki od ovih pločnika predstavlja pravo malo remek-delo za sebe. Njihova jedina mana je ta što umeju da budu veoma klizavi kada pada kiša. U to smo se jednog kišnog jutra i sami uverili.

Praça do Comércio – centralni deo Lisabona

Iako smo u Beogradu napravili okvirni plan obilaska grada, odlučili smo da prvog dana boravka u Lisabonu ništa ne forsiramo. Krenuli smo u laganu šetnju radi orijentacije i kako bismo otprilike videli gde se šta nalazi po gradu. Šetajući bulevarom Avenida da Liberdade vrlo brzo smo stigli do velikog, ovalnog trga Praça dos Restauradores. Od njega smo se dalje zaputili pravo ka obali reke Težo.

Ispred nas se ubrzo stvorio ogroman, prostrani trg Praça do Comércio (Trgovački trg), centralni deo Baiše. Prepoznatljiv po žutoj palati sa arkadama i monumentalnoj kapiji Arco da Rua Augusta, trg je sa jedne strane povezan sa ulicom Rua Augusta, glavnom ulicom Baiše, a sa druge strane direktno izlazi na obalu reke Težo.

Trg Praça do Comércio sa statuom portugalskog kralja Žozea I na konju
Monumentalna kapija Arco da Rua Augusta
Žuta palata sa arkadama na trgu Praça do Comércio
Ulica Rua Augusta, glavna ulica Baiše

Na samoj obali reke Težo čula se lagana muzika koju je izvodio jedan od uličnih svirača na gitari. Ljudi koji su se ovde okupili bili su opušteni i uživali su u toplim zracima lisabonskog sunca. U tom trenutku sam se setila one emisije o Lisabonu od pre nekoliko godina. Uživo grad izgleda još lepše. Imala sam osećaj kao da sam na moru.

Obala reke Težo kod trga Praça do Comércio

Trg Praça do Comércio nije oduvek izgledao ovako. Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka na prostoru današnjeg trga nalazilo se ogromno parkiralište automobila. Danas umesto automobila na obodu trga, odmah do kapije Arco da Rua Augusta, stoje stari crveni tramvaji koji služe za turističko razgledanje grada.

Stari crveni tramvaj koji vodi u turističko razgledanje grada

Korisne informacije:

Stari crveni tramvaji za turističko razgledanje rade po principu hop on – hop off. To znači da tokom perioda važenja karte možete ući i izaći iz tramvaja onoliko puta koliko želite. Ovaj koncept razgledanja grada pruža vam mogućnost da istražite grad sopstvenim tempom i u skladu sa svojim interesovanjima. Karta za ovaj tramvaj važi 24h od trenutka prve upotrebe. U cenu karte uključeni su i audio vodiči koji su dostupni na čak 12 jezika.

Više informacija o samoj turi i ostalim pogodnostima koje dobijate kupovinom karte za ovaj tramvaj možete pronaći OVDE.

Alfama – najstarija i najlepša četvrt Lisabona

Kraj grada koji je na mene definitivno ostavio najjači utisak jeste stara lisabonska lepotica – Alfama.

Pogled na Alfamu sa obale reke Težo

Ovaj deo grada nalazi se istočno od Baiše i predstavlja najstariju četvrt Lisabona. Smeštena na brdovitom terenu, podno zidina tvrđave Castelo de São Jorge, Alfamu čini lavirint uskih i strmih popločanih uličica duž kojih se uglavnom nalaze dugačke stepenice sa gelenderima u sredini. Na nekim mestima ove uličice presecaju mali, simpatični trgovi na kojima se u večernjim satima okupljaju i druže mladi uz muziku, igru i pivo.

Mali, simpatični trgovi Alfame

Zahvaljujući svom položaju, smeštena na jednom od sedam brda na kojima se prostire Lisabon, Alfama je deo grada prepun vidikovaca sa kojih se pružaju neverovatni pogledi na crvene lisabonske krovove i široku reku Težo. Jedan od ubedljivo najlepših pogleda na grad pruža se sa vidikovca Miradouro de Santa Luzia koji se nalazi na platou ispred istoimene crkve.

Vidikovac Miradouro de Santa Luzia i plato ispred istoimene crkve
Pogled na donji deo Alfame sa vidikovca Miradouro de Santa Luzia

Alfama je jedini deo Lisabona koji nekim čudom nije uništen u katastrofalnom zemljotresu iz 1755. godine, pa iz tog razloga danas predstavlja najautentičniju četvrt grada. Lutajući ulicama Alfame najbolje sam mogla da vidim kako živi lokalno stanovništvo.

Na prozorima kuća suše se čaršavi i veš, balkoni su raskošno ukrašeni cvećem, a sa njih redovno prolaznicima veselo mahne neka bakica. Ispred ulaza u kuće, iznenađujuće male visine, u grupicama sede lokalci, uglavnom oni stariji, pričaju ili igraju šah, dok oko njih veselo trčkaraju i igraju se lokalna deca. U većini uskih uličica, između balkona dve naspramne zgrade, vise raznobojne ukrasne trake. Čini se da stanovnici Alfame svaki dan imaju neki povod za slavlje.

Jedna od tipičnih uličica Alfame

Korisne informacije:

Za prvi susret sa izuzetno strmim ulicama ovog dela grada najbolja opcija za razgledanje jeste vožnja čuvenim žutim lisabonskim tramvajem broj 28 koji prolazi pored većine bitnih znamenitosti Alfame. Početna stanica tramvaja broj 28 nalazi se na trgu Largo Martim Moniz, severno od Alfame.

Tramvaj broj 28

Vožnja tramvajem broj 28 sama po sebi predstavlja poseban doživljaj. Pored toga što ima izuzetno praktičnu rutu koja prolazi kroz širi gradski centar, unutrašnjost škriputave drvene kabine ovog tramvaja izgleda isto već više od 100 godina. Ovi tramvaji dopremljeni su iz Amerike, tačnije iz San Franciska, davne 1901. godine kako bi zamenili konjske zaprege i prvenstveno olakšali kretanje strmim ulicama starog dela grada.

Čuveni žuti lisabonski tramvaj broj 28

Rutu tramvaja broj 28 možete pogledati OVDE.

Bairro Alto – mesto okupljanja boema i pesnika

Nasuprot Alfami, zapadno od Baiše, smestio se, takođe na uzvišenju, Bairro Alto, elegantni deo Lisabona sa fasadama obloženim čuvenim keramičkim pločicama – azuležosima. Ove šarene pločice, bogato oslikane najraznovrsnijim šarama, obavezan su deo arhitekture kuća u čitavom Portugalu, jer predstavljaju odličan materijal koji sprečava prodor vlage u kuću koja dolazi sa Atlantika.

Lisabonske fasade obložene šarenim keramičkim pločicama – azuležosima

Šarene keramičke pločice na fasadama mogu se videti širom Lisabona, ali mi se čini da ih u ovom delu grada ima najviše.

Bairro Alto nastao je tokom 16. veka kao stambena četvrt za trgovce čije su radnje bile u donjem delu grada, tj. Baiši. Nešto kasnije, ovde su kuće kupovali bogati građani Lisabona kako bi bili što dalje od sirotinje koja je živela u Alfami. Tokom 19. i 20. veka, Bairro Alto je postao mesto sastajanja i okupljanja boema i pesnika, a slična atmosfera zadržala se sve do današnjih dana. Uličice ovog kraja i dan danas su prepune fado barova, restorana i starinskih poslastičarnica.

Bairro Alto – boemska četvrt Lisabona

Lisabonske uspinjače

Šetnja strmim ulicama Alfame i Bairro Alto-a uverila me je da je za obilazak Lisabona potrebna dobra kondicija.

Pored starih lisabonskih tramvaja, kretanje po gradu olakšavaju i čuvene žute uspinjače, uglavnom oslikane grafitima. Zahvaljujući njima, u svega par minuta, bez problema se mogu savladati veliki usponi nekih od najstrmijih lisabonskih ulica, a pritom se i brzo stiže iz jednog dela grada u drugi koji ove uspinjače povezuju.

Lisabon se može pohvaliti ne jednom, već sa čak tri gradske uspinjače!

Elevador do Lavra

Elevador do Lavra je najstarija gradska uspinjača koja datira iz davne 1884. godine. Povezuje donji deo grada – donji deo bulevara Avenida da Liberdade sa delom grada na uzvišenju – Anžos (Anjos), mirnom, stambenom gradskom četvrti.

Elevador da Glória

Elevador da Glória povezuje deo oko trga Praça dos Restauradores sa Gornjim gradom – Bairro Alto. Prednost ove uspinjače je ta što od pomenutog trga ide direktno do prelepog vidikovca Miradouro de São Pedro de Alcântara sa kojeg se pruža pogled na Alfamu, tj. na deo oko tvrđave Castelo de São Jorge.

Elevador da Glória

Elevador da Bica

Elevador da Bica vozi uz, po mišljenju mnogih, jednu od najlepših i najslikovitijih ulica Lisabona – Rua da Bica de Duarte Belo, koja se nalazi zapadno od samog gradskog centra. Od podnožja na visini od 23m, pa sve do gornje stanice na 45m visine, ova uspinjača prolazi kroz tipičnu staru, veoma strmu, lisabonsku ulicu, na čijem vrhu se pruža prelep pogled na reku Težo i šarene fasade same ulice.

Elevador da Bica
Ulica Rua da Bica de Duarte Belo – jedna od najlepših i najslikovitijih ulica Lisabona

Korisne informacije:

Ukoliko kupite Lisbon Card – karticu koja važi 24, 48 ili 72h od trenutka aktiviranja, vožnja svim vidovima javnog gradskog prevoza – metroom, autobusima, tramvajima i uspinjačama je besplatna! Pored besplatnog gradskog prevoza, ova kartica omogućava i izvesne popuste na kupovinu ulaznica za mnoge gradske atrakcije, kao i besplatan ulaz u neke od muzeja.

Sve pogodnosti koje pruža Lisbon Card, atrakcije koje uključuje, kao i cene koje zavise od toga koliko vremenski kartica važi, možete pogledati OVDE.

U narednom tekstu o Lisabonu biće više reči o nekim zasebnim atrakcijama i delovima grada van centra, a ovaj tekst želim da privedem kraju pričom o fadu, melanholičnoj, tradicionalnoj portugalskoj muzici.

Fado – tradicionalna portugalska muzika

Pre nego što sam otišla u Lisabon puštala sam fado na you tube-u, jedva čekajući da čujem ovu muziku, punu emocija, uživo. Pre puta namerno nisam istraživala koji su najbolji fado barovi u gradu. Želela sam da najbolji lokal pronađem spontano. Želela sam da me, dok šetam ulicama Lisabona, privuče muzika iz nekog od barova i da na taj način odlučim da li ću da uđem unutra ili ne. Znala sam samo da ne želim da budem deo jednog od tipičnih fado programa za turiste. Želela sam autentičan doživljaj.

Poslednje večeri u Lisabonu šetali smo ulicama Alfame. Nismo imali pojma u koji lokal bismo mogli da uđemo, a muzika se nigde nije čula. Već me je hvatala nervoza. Kako da napustim Lisabon, a da ne čujem fado. U susret nam je išao jedan od lokalaca i odlučili smo da ga pitamo za savet. Ispostavilo se da je muzičar i da je upravo krenuo na svirku u jedan od fado barova. Rekao nam je da možemo da pođemo sa njim, pa ukoliko nam se svidi atmosfera možemo da ostanemo.

Lutajući ulicama Alfame, u potrazi za nekim od lokala u kojima se izvodi fado

Lokal u kojem smo se našli, prateći muzičara, bio je jedan od onih u kojima se izvodi fado za turiste. Iako na kraju fado veče i nije baš ispalo onako kako sam zamišljala, nije bilo mesta za loše raspoloženje. Slavila sam 26. rođendan, i to u jednom od gradova koji sam toliko želela da posetim. To je bio dovoljan razlog za sreću! 🙂

Fado veče i proslava 26. rođendana

Korisne informacije:

Najveći broj fado barova nalazi se u Alfami i delu grada Bairro Alto. Ukoliko želite autentičniji doživljaj ove tradicionalne portugalske muzike postoje lokali u kojima se izvodi i amaterski fado, tj. fado vadio koji izvode vlasnik lokala i ostali muzikalni zaposleni! Ovakav program obično bude i dosta jeftiniji od programa u turistički poznatim fado barovima.

U Lisabonu sam se osećala kao svoj na svome. Ne znam da li takvom osećaju doprinosi to što sam toliko dugo želela da posetim ovaj grad i što sam često zamišljala da šetam njegovim ulicama, ali mislim da sam pronašla još jedan grad, pored Barselone, u kome bih definitivno mogla da živim.

Obrigado, Lisboa! Bio si divan! Jedva čekam da se sretnemo opet! 🙂

2 Comments

    • travelarchitect93

      Biće još jedan tekst, ne brini! Mnogo mi je drago da ti se dopao tekst i fotografije i da si uživala! Veruj mi da se i ja radujem tvojoj razmeni kao da ja sama idem. I meni je bila želja da živim u Lisabonu tokom studentskih dana, ali šta je tu… Ti ćeš mi preneti utiske, a i kroz tvoje tekstove na blogu ću otkriti kakav je Lisabon za život, jedva čekam! ❤️

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

two × five =