Sofija - prvi utisci o bugarskoj prestonici (2/2) - travel architect
sofija_prvi_utisci_o_bugarskoj_prestonici_(2/2)_travel_architect
Bugarska,  Putovanja

Sofija – prvi utisci o bugarskoj prestonici (2/2)

Šetajući prestonicom Bugarske mogla sam primetiti da je Sofija grad vrlo bogate istorije, sa velikim brojem religijskih objekata i prelepih parkova koji su omiljena oaza za odmor lokalaca. Iako Sofiju odlikuje duga i burna istorija, grad se poslednjih godina ubrzano razvijao. Zbog toga i ne čudi što za Sofiju kažu da je grad koji “raste, ali ne stari”.

U prethodnom tekstu napravili smo mali predah u Južnom parku, jednom od najlepših zelenih oaza Sofije, a sada je vreme da nastavimo dalje sa utiscima o glavnom gradu Bugarske.

Sofijski Largo

Deo grada u kojem se nalaze neka od najmonumentalnijih zdanja u Sofiji je deo strogog gradskog centra poznatiji kao Sofijski Largo. Ovu arhitektonsku celinu čine tri impozantne građevine izgrađene nakon Drugog svetskog rata – zgrada Narodne skupštine, zgrada u kojoj se nalazi Savet ministara i robna kuća TZUM i Palata predsednika Bugarske.

bulevar_cara_osloboditelja_sofija
Sofijski Largo i pogled na zgradu Narodne skupštine

Po izgledu, širini bulevara i otvorenosti prostora, ovaj deo grada me je donekle podsetio na Terazije u Beogradu. Iako mi se arhitektura ovog dela grada dosta svidela, ipak mi je nešto nedostajalo. Atmosfera na ulicama je bila mrtva, nigde se ništa nije dešavalo i tek ponegde je prošlo par ljudi. Ne znam da li bi to trebalo da pripišem tome što je bila nedelja ili tome što ljudi, koliko sam mogla da primetim, ovde uglavnom cirkulišu u podzemnim prolazima, jer se tek ponegde nalazi pešački prelaz.

Drevni rimski grad Serdika

Prolazeći upravo kroz jedan od tih podzemnih prolaza stigla sam ponovo do ostataka drevnog rimskog grada Serdike, o kojima je već bilo reči u prethodnom tekstu. Smešteno u samom srcu Sofije, ovo važno arheološko nalazište zauzima površinu od čak 9.000 kvadratnih metara! Drevni rimski grad Serdika dobio je naziv po keltskom plemenu Serdi, a zbog svog povoljnog geografskog položaja nekada je bio od velikog značaja za čitav Balkan.

serdika_sofija
serdika_sofija
serdika_sofija
Ostaci drevnog rimskog grada Serdike zaštićeni staklenim kupolama

Nakon pet dugih godina iskopavanja ostataka i obimnih restauratorskih radova čiji su troškovi iznosili oko 15 miliona bugarskih leva, drevni rimski grad Serdika zvanično je otvoren za javnost. Dok sam istraživala o ovom drevnom gradu, saznala sam da su se pojedini građani i posetioci Sofije žalili na način na koji je izvedena obnova dela natkrivenog staklenim kupolama. Meni se, međutim, ovaj spoj drevnog i modernog baš dopao. Zahvaljujući ovoj obnovi danas se istovremeno mogu videti različiti slojevi grada – oni drevni, ispod kupole, koji svedoče o temeljima na kojima je Sofija nastala, kao i oni sadašnji koji se naziru iznad kupole.

Nacionalni arheološki muzej

S obzirom na to da se Sofija može pohvaliti izuzetno bogatim arheološkim nasleđem sasvim je logično da je Nacionalni arheološki muzej pravi izbor kada je poseta muzeja u pitanju. Arheološki muzej u Sofiji se nalazi preko puta Palate predsedništva i smešten je u zgradi nekadašnje Bujuk džamije. Stalnu postavku muzeja čini više od milion predmeta iz različitih perioda istorije Bugarske, od praistorije pa sve do današnjih dana.

arheoloski_muzej_sofija
Nacionalni arheološki muzej u Sofiji

Više informacija o Nacionalnom arheološkom muzeju u Sofiji možete pronaći ovde.

Nacionalni teatar “Ivan Vazov”

Nedaleko od Arheološkog muzeja nalazi se još jedna važna kulturna institucija Sofije – Nacionalni teatar “Ivan Vazov”, najstarije pozorište u Bugarskoj koje nosi ime po poznatom bugarskom piscu Ivanu Vazovu. Nacionalni teatar svečano je otvoren 1907. godine, a izgrađen je prema projektu dvojice austro-ugarskih arhitekata Felnera i Helmera. Tokom svoje profesionalne karijere ova dvojica arhitekata posebno su se specijalizovali za izvođenje projekata pozorišta, opera i galerija i sagradili su čak više od 40 objekata ovog tipa.

nacionalni_teatar_ivan_vazov_sofija
Nacionalni teatar “Ivan Vazov”

Iako mi je zgrada Nacionalnog teatra jedno od najlepših zdanja u Sofiji, moram priznati da su mi zlatni elementi na glavnoj fasadi pomalo kičasti i smatram da narušavaju celokupan izgled objekta. Tek sam kasnije saznala da su ovi elementi naknadno dodati za vreme restauracije pozorišta 2010. godine, pa me i ne čudi što sam imala osećaj da su višak na fasadi.

Ruska crkva

Za kraj priče o Sofiji ostavila sam ono po čemu je Sofija i najpoznatija, a to je crkvena arhitektura. Iako sam u prethodnom tekstu pomenula da mi sakralna arhitektura inače nije preterano zanimljiva, ipak mogu izdvojiti par primera religijskih objekata u Sofiji koji su mi bili izuzetno zanimljivi. Jedan od meni posebno interesantnih primera je Ruska crkva, odnosno crkva Svetog Nikolaja Čudotvorca. Svojim neobičnim izgledom, sa pet upadljivih, pozlaćenih kupola i zelenim elementima, izdvaja se od ostalih crkvenih objekata u gradu.

ruska_crkva_sofija
Ruska crkva – Crkva Svetog Nikolaja Čudotvorca

Crkva Svetog Nikolaja Čudotvorca sagrađena je 1914. godine i posvećena je prijateljstvu između Rusa i Bugara. Za starešinu crkve bio je proglašen ruski arhijerej Serafim Sobolev koji je za života bio veoma voljen i cenjen među stanovnicima Sofije, a posebno među đacima i studentima kojima, prema verovanju, i dan danas pomaže pri polaganju teških ispita.

Hram Svetog Aleksandra Nevskog

Obilazak Sofije završavamo kod čega drugog nego kod najpoznatijeg simbola grada – kod hrama Svetog Aleksandra Nevskog. Na prvi pogled sličan po izgledu hramu Svetog Save u Beogradu, veličina ovog hrama, njegovih kupola i velikog kružnog trga na kojem se nalazi veoma je impresivna i može se sagledati samo na licu mesta.

hram_svetog_aleksandra_nevskog_sofija
Hram Svetog Aleksandra Nevskog

Hram Svetog Aleksandra Nevskog izgrađen je u periodu od 1904. do 1912. godine u znak sećanja na ruske vojnike koji su poginuli u Rusko-turskom ratu  (1877-1878). Hram može da primi čak 5.000 vernika i najveći je pravoslavni hram u Bugarskoj, a drugi po veličini, posle hrama Svetog Save, na Balkanu. Danas ovaj grandiozni hram predstavlja nacionalni spomenik kulture i sedište bugarskog patrijarha.

Kod hrama Svetog Aleksandra Nevskog, koji je bio moja polazna i krajnja tačka u obilaženju Sofije, završavamo priču o ovom gradu. Iako me Sofija po lepoti nije preterano impresionirala, ovaj grad je na mene itekako ostavio jak utisak.

Da li bih se ponovo vratila u Sofiju? U skorije vreme ne verujem. Da li bih drugima preporučila da posete Sofiju? Što da ne. Sofija je danas jedan moderan evropski grad, drugačiji od svih ostalih gradova koji se mogu videti u ovom delu Evrope.

Da li ste vi posetili Sofiju? Kakvi su vaši utisci? Pišite mi u komentarima. Rado ću pročitati vaše utiske! 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

11 − 2 =