Sofija - prvi utisci o bugarskoj prestonici (1/2) - travel architect
sofija_prvi_utisci_o_bugarskoj_prestonici_(1/2)_travel_architect
Bugarska,  Putovanja

Sofija – prvi utisci o bugarskoj prestonici (1/2)

Sofija, ali i cela Bugarska, kao turistička destinacija za mene je dugo bila nepoznanica. Osim hrama Svetog Aleksandra Nevskog u glavnom gradu i par poznatih bugarskih letovališta na Crnom moru, nisam znala šta ovaj naš istočni sused još ima da ponudi. Čitajući tekstove mojih drugara blogera koji su pisali o glavnom gradu Bugarske, Ane Markov i Bojane i Nikole koji vode blog Putovati znači živeti, zainteresovala sam se da posetim Sofiju. Tako sam odlučila da upoznavanje Bugarske započnem upravo od njene prestonice.

Pre nego što vam prenesem moje prve utiske o Sofiji, za početak evo nekih opštih činjenica o glavnom gradu Bugarske:

  • Današnje ime Sofija, što na grčkom znači “mudrost”, grad je dobio u 14. veku. Glavnim gradom Bugarske proglašen je 1879. godine, nakon petovekovne borbe sa Turcima.
  • Prestonica Bugarske nalazi se u zapadnom delu ove zemlje, na oko 50 km od granice sa Srbijom, a od obale Crnog mora udaljena je 350 km.
  • Sofija je okružena planinama i jedna je od prestonica Evrope koja se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini. Omeđena je planinom Vitošom sa južne, Starom planinom sa severne i planinom Ljulin sa zapadne strane.
  • Za razliku od Beograda, koji se može pohvaliti svojim položajem na ušću reke Save u Dunav, kroz glavni grad Bugarske protiče nekoliko manjih reka ili bolje rečeno potočića.
  • Sofija je jedna od najstarijih prestonica u Evropi, a ostaci na kojima je nastala su i dan danas vidljivi po gradu. Na pojedinim lokalitetima u gradu vršena su arheološka iskopavanja i do 14 m dubine na kojima se mogu videti različiti slojevi kulture. Arheolozi su ovaj fenomen nazvali “14 metara kulture”.

Sada, kada ste se malkice bolje upoznali sa glavnim gradom Bugarske, možemo krenuti sa utiscima. 🙂

Sofijska verzija Novog Beograda

Posle nekih sat i po vremena vožnje od bugarske granice stigla sam u Sofiju. Ubrzo nakon ulaska u grad mogla sam videti stambenu zonu na periferiji grada koja me je podsetila na manje lepu verziju Novog Beograda. Nekada je ovde bila industrijska zona, međutim, u periodu nakon 1991. godine fabrike su počele da se ruše i grade se novi stambeni blokovi zgrada. Kasnije sam saznala da je za stanove u ovim zgradama karakteristično to da su veoma veliki i komforni i da su uglavnom dvostrano orijentisani. Kao arhitekti posebno mi je bila zanimljiva činjenica da ukoliko strukturu stana čine dve spavaće sobe i dnevni boravak Bugari takav stan smatraju dvosobnim, jer dnevni boravak ne uzimaju u obzir.

Stambena arhitektura u Sofiji izgrađena na mestu nekadašnje industrijske zone
Izvor: https://www.gadventures.com/blog/8-reasons-why-bulgaria-europes-next-biggest-thing/

Statua Svete Sofije

Nakon što se prođe ova stambena zona, vrlo brzo se stiže i do samog gradskog centra. Tu u samom srcu grada dobrodošlicu mi je prvo poželela Sveta Sofija, tj. statua zaštitnice grada. Statua Svete Sofije sa zlatnom krunom na glavi koja simbolizuje moć, lovorovim vencem u desnoj ruci koji predstavlja slavu i sovom na njenoj levoj ruci koja predstavlja mudrost, podignuta je 2000. godine na mestu gde se nekada nalazio kip Lenjina.

Statua Svete Sofije, zaštitnice grada
Izvor: Pixabay

Ako ćemo iskreno, meni se ova statua nimalo nije dopala, čak me je malo i uplašila kada sam je ugledala iz autobusa. Sa svojom visinom od 8 m i čitavih 22 m zajedno sa postoljem, deluje mi neskladno u odnosu na svoje okruženje, a sam izgled statue mi je čak pomalo i morbidan.

Iako mi se odmah, na samom početku razgledanja, Sofija nije dopala, preostalo mi je samo da se nadam da će mi se ostatak grada svideti.

Metro sistem u Sofiji

Prvi utisak o gradu ubrzo se popravio kada sam videla kako izgleda jedna od centralnih metro stanica. Da budem preciznija, u pitanju je deo grada kod metro stanice Serdika. Mnogima je neverovatna činjenica da je metro sistem u Sofiji pušten u rad još 1998. godine, dok se priča o izgradnji metroa u Beogradu tek nazire. Metro u Sofiji je jedini metro sistem u Bugarskoj i zasad ovaj sistem čine 34 stanice i dve metro linije – crvena (M1) i plava (M2). Očekuje se da će do kraja 2019. godine u rad biti puštena i treća, zelena linija.

Metro sistem u Sofiji
Izvor: Pixabay

Na izgradnji metroa u Sofiji radilo se nešto više od 30 godina. Možda ćete se sad zapitati zašto je izgradnja trajala toliko dugo. Razlog za to je postojanje ruševina drevnog grada Serdike, na kojima je Sofija i sagrađena. Upravo su ostaci ovog drevnog grada usporavali proces izgradnje i želju Bugara da modernizuju gradski saobraćaj. Međutim, upornost i strpljenje su se na kraju isplatili. Zahvaljujući tome, ostaci ovog drevnog grada su danas očuvani, odlično su uklopljeni u izgled metroa i to je ono što je mene više oduševilo od same činjenice da Sofija, za razliku od Beograda, poseduje metro.

Ostaci drevnog grada Serdike kod istoimene metro stanice

Banja Baši džamija

Odmah pored metro stanice Serdika nalazi se i jedina sačuvana džamija na teritoriji Sofije – Banja Baši džamija. Posebno mi je bila zanimljiva činjenica da je ovu džamiju sagradio Mimar Sinan, jedan od najvećih arhitekata u istoriji Osmanskog carstva koji je zaslužan i za izgradnju Mosta Mehmeda – paše Sokolovića u Višegradu.

Pogled na Banja Baši džamiju i ostatke drevnog grada Serdike kod istoimene metro stanice

Pirotska ulica

U neposrednoj blizini metro stanice Serdika i Banja Baši džamije nalazi se i Pirotska ulica, kako kažu jedna od najpoznatijih trgovačkih ulica u Sofiji. Prema priči vodiča, koji je ovaj stari trgovački kvart opisao kao mesto sa dućanima u kojima se prodaju razni antikviteti, odeća i obuća po povoljnim cenama, kao i mesto na kojem se zadržao trgovačkih duh, očekivala sam atmosferu nalik onoj u Kazandžiluk ulici u Sarajevu ili Kujundžiluk ulici u Mostaru.

Početak Pirotske ulice

Pirotska ulica me je, međutim, razočarala. Bila je pusta, beživotna, većina prodavnica je bila zatvorena, a sam kvart mi je delovao potpuno zapušteno. Pored toga, primetila sam da se ovde uglavnom može kupiti kineska roba, a prodavnica sa autentičnim bugarskim proizvodima ima vrlo malo. Nisam imala želju da se u ovoj ulici zadržavam previše i stoga sam krenula u dalji obilazak grada.

Pirotska ulica

Crkva Svete Nedelje

Šetajući centrom grada primetila sam da su širom istorijskog jezgra rasprostranjene brojne crkve iz različitih perioda i izgrađene u različitim arhitektonskim stilovima. Još interesantnije je to da se ove crkve međusobno nalaze na relativno malim pešačkim rastojanjima. Lično nisam neki veliki zaluđenik u crkvene objekte na putovanjima i nemam tu potrebu da ulazim i razgledam do detalja svaku crkvicu ponaosob. Međutim, Crkva Svete Nedelje, na koju sam ubrzo naišla, bila mi je posebno interesantna.

Crkva Svete Nedelje

Ova crkva posebno je značajna turistima iz Srbije, jer se u njoj čuvaju mošti srpskog kralja Milutina iz dinastije Nemanjića, koje su prenete u Bugarsku u 15. veku. Inače, ovo je još jedan religijski objekat u Sofiji koji ima sličnosti sa Mostom Mehmed – paše Sokolovića u Višegradu. Naime, veruje se da je Crkva Svete Nedelje građena od istog kamena kojim je izgrađen i čuveni most u Višegradu. Ono što je meni zapalo za oko je sam položaj crkve kojim je označen početak jedne od glavnih i najživljih ulica u gradu, tj. početak Vitoša bulevara.

Vitoša bulevar

Vitoša bulevar je glavna pešačka zona u gradu i u rangu je Knez Mihailove ulice u Beogradu. Iako je ovo najživopisnija i najprometnija ulica u Sofiji, puna kafića i restorana sa odličnom hranom, butika prestižnih modnih brendova i suvenirnica na svakom koraku, po lepoti i atmosferi se ne može ni porediti sa Beogradom. Ipak, moram priznati da mi je šetnja Vitoša bulevarom prijala. Za razliku od nekih drugih delova grada, koji su mi možda bili i lepši, ovde se nešto i dešavalo. Ulica je u nedeljno popodne bila prilično živa i puna ljudi, a pogled koji se pruža na planinu Vitošu, po kojoj je bulevar i dobio ime, bio je dodatni plus.

Vitoša bulevar sa pogledom na Crkvu Svete Nedelje
Vitoša bulevar sa pogledom na istoimeni planinski venac

Bulevar Vitoša nije oduvek izgledao ovako. Nekada su bulevarom prolazili tramvaji i tek nakon dugogodišnje rekonstrukcije, koja je završena 2015. godine, ovaj potez je pretvoren u glavnu pešačku zonu grada.

Početak Vitoša bulevara kuda i dalje prolaze tramvaji

Južni park i Nacionalna palata kulture

Potez Vitoša bulevara prostire se, kao što sam već pomenula, od Crkve Svete Nedelje, pa sve do ulaza u Južni park, jednog od najlepših parkovskih prostora u Sofiji. Sudeći po broju ljudi koji su ovde provodili svoje slobodno vreme, mogla sam zaključiti da je ovo jedna od omiljenih zelenih oaza građana Sofije.

U ovom parku nalazi se i jedan od najprepoznatljivijih simbola grada – Nacionalna palata kulture. Ova palata, sa velelepnim fontama ispred nje, predstavlja najveći multifunkcionalni konferencijski i izložbeni centar u jugoistočnoj Evropi. Zgradu palate projektovao je veći broj domaćih i stranih arhitekata, a otvorena je 1981. godine na 1300. godišnjicu od osnivanja Bugarske. Na godišnjem nivou ovde se održi preko 300 događaja poput političkih foruma, naučnih simpozijuma, muzičkih i filmskih festivala, koncerata itd.

Nacionalna palata kulture

Ukoliko odlučite da Sofiju posetite u letnjem periodu godine, sada znate gde se možete rashladiti i napraviti predah u hladovini jednog od najlepših gradskih parkova.

Predlažem da ovde napravimo mali predah i sa tekstom kako biste upili što više informacija, a nastavak sledi u sledećem blog postu koji stiže vrlo brzo.

Kako vam se zasad čini Sofija? Pišite mi svoje utiske u komentarima. Rado ću ih pročitati. 🙂







2 Comments

    • travelarchitect93

      Draga Marija, drago mi je da čujem da si posle mog teksta poželela detaljnije da obiđeš Sofiju! Da li imaš preporuku za neka zanimljiva mesta u Sofiji koja nisu preterano turistički popularna? Volela bih da ih imam u vidu prilikom neke naredne posete ovom gradu. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − 11 =