berlin_travel_architect
Arhitektura,  Nemačka,  Putovanja

10 arhitektonskih atrakcija koje morate posetiti u Berlinu

Godine 2013. bila sam u Berlinu na stručnoj ekskurziji Arhitektonskog fakulteta. Moram odmah priznati da me je prilično iznenadilo ono što me je tamo dočekalo. Berlin se zaista dosta razlikuje od ostalih gradova u Nemačkoj. Ono što je karakteristično za ovaj grad je svakako raznolikost pojava, stalne promene, bogat kulturni život i dinamičnost, a istovremeno i opušten životni stil. Kontrasti između istorijskih građevina i savremene arhitekture, između tradicije i moderne, odlikuju ovaj grad.

S obzirom na to da je ovo bila stručna ekskurzija, posebnu pažnju smo posvetili modernoj i savremenoj arhitekturi grada, a u daljem tekstu vam otkrivam kojih to 10 arhitektonskih atrakcija ne smete propustiti u Berlinu:

 

1. Alexanderplatz sa TV tornjem

 

Alexanderplatz je najveći trg u Berlinu i idealna polazna tačka za obilazak grada. Predstavlja istočni centar Berlina i važan gradski saobraćajni čvor. Pedesetih godina 19. veka Alexanderplatz se koristio kao teren za vojne parade i vežbe, ali i kao mesto gde su lokalni farmeri prodavali svoje proizvode. Trg je postao glavni saobraćajni čvor tek kada je ovde otvorena železnička stanica 1882. godine. Alexanderplatz je velikim delom uništen u Drugom svetskom ratu, a današnji izgled počeo je da poprima tek od šezdesetih godina 20. veka. Danas ovaj trg predstavlja jedno od najživljih mesta u Berlinu, sa prodavnicama, bioskopima, restoranima i mnogim turističkim atrakcijama.

 

alexander_platz_u_berlinu

Alexanderplatz

 

Jedna od glavnih atrakcija na Alexanderplatzu je Berlinski TV toranj. Sa svojom visinom od 368m predstavlja najuočljiviji gradski reper i najviši objekat u Evropi koji je otvoren za javnost. Izgrađen je 1969. godine kao simbol Istočne Nemačke, a nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke postao je i simbol čitavog grada. Posetioci se liftom mogu popeti do platforme koja se nalazi na visini od preko 200 m i sa koje se pruža spektakularan panoramski pogled od 360° na ceo Berlin. Iznad ove platforme nalazi se i rotirajući restoran.

 

tv_toranj_u_berlinu

Berlinski TV toranj

 

2. Kupola Rajhstaga

 

Zgrada Rajhstaga predstavlja sedište Bundestaga, nemačkog parlamenta, još od 1999. godine. Originalno je izgrađena 1894. godine prema projektu Paula Valota. Neposredno pred Drugi svetski rat, 1933. godine pod sumnjivim okolnostima izbio je požar u Rajhstagu. Zgrada je tada pretrpela velika oštećenja, uništeni su enterijer i kupola koja je natkrivala zgradu. Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990. godine raspisan je arhitektonski konkurs za projekat obnove Rajhstaga. Rezultat konkursa bilo je pobedničko rešenje britanskog arhitekte Normana Fostera i njegovog tima koji su isprojektovali novu staklenu kupolu na vrhu zgrade, poštujući principe zaštite životne sredine.

 

Kupola Rajhstaga

 

Kupola Rajhstaga otvorena je za javnost i danas predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija Berlina. Spiralne rampe unutar kupole omogućavaju posetiocima da se popnu do vrha, gde mogu da se odmore i uživaju u pogledu od 360° na ceo Berlin.

 

reichstag_u_berlinu

Unutrašnjost kupole Rajhstaga

 

3. Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope

 

Nedaleko od Brandenburške kapije u Berlinu nalazi se 2.711 betonskih blokova na zatalasanom terenu na površini od 19.000 m2. Ovi betonski blokovi različite visine predstavljaju spomenik ubijenim Jevrejima Evrope. Spomen-obeležje, koje se nalazi u samom centru Berlina u znak sećanja na oko 3 miliona žrtava Holokausta, urađeno je prema projektu arhitekte Pitera Ajzenmana. Pored betonskih blokova, spomenik obuhvata i podzemni informacioni centar u kojem se može saznati više o masovnom ubijanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata, kao i o samim žrtvama.

 

Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope

 

Koncept Ajzenmanovog projekta shvatićete tek kada se nađete u lavirintu koji čine betonski blokovi ovog spomenika. Ustalasani teren na kojem se nalaze ovi blokovi, uski prolazi između njih, kao i različite visine i tamna boja blokova kojima se ne nazire kraj, doprinose tome da se osetite dezorijentisano i uplašeno. Izgubljenost, strah i bezizlaznost iz situacije u kojoj su bili činili su svakodnevnicu ogromnom broju Jevreja.

 

spomenik_holokausta_u_berlinu

Betonski blokovi spomenika ubijenim Jevrejima Evrope

 

4. Postdamer Platz i Sony centar

 

Postdamer Platz je jedan od glavnih trgova u Berlinu i predstavlja njegov važan saobraćajni čvor. Izgled koji trg ima danas nije postojao sve do devedesetih godina 20. veka. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka trg je bio jedan od najopterećenijih saobraćajnica u celoj Evropi. Za vreme Drugog svetskog rata većina zgrada na trgu je uništena tokom snažnog bombardovanja Berlina. Kada je podignut Berlinski zid 1961. godine, ovo područje grada postalo je potpuno izolovano. Nakon pada zida 1989. godine, Postdamer Platz je počeo da privlači pažnju investitora kao atraktivna lokacija u blizini samog centra grada. Gradske vlasti su podelile površinu trga na 4 dela i odlučile da se ovde izgrade moderne zgrade od stakleno-čeličnih konstrukcija. Tokom perioda izgradnje, Postdamer Platz je postao najveće gradilište u Evropi.

 

postdamer_platz_u_berlinu

Postdamer Platz

 

Drugi po veličini deo trga pripao je japanskoj korporaciji Sony, koja je ovde izgradila novo predstavništvo za Evropu. Sony centar odigrao je značajnu ulogu u procesu rekonstrukcije i tehnološkog napretka ovog dela Berlina. Ono što ga čini posebnim je interesantno rešenje krova koji natkriljuje poluotvoreni javni prostor ovog centra.

 

sony_centar_u_berlinu

Sony centar

 

5. Zgrada Berlinske filharmonije

 

Nakon što je prethodna zgrada Filharmonije u Berlinu uništena u Drugom svetskom ratu, raspisan je arhitektonski konkurs za novu koncertnu dvoranu Berlinske filharmonije. Na takmičenju je pobedila organska i futuristička interpretacija nemačkog arhitekte Hansa Šarouna. Nova zgrada Berlinske filharmonije, šatorske strukture, završena je 1963. godine. Koncept Šarounovog rešenja bazira se na postavljanju muzike u centar koncertne dvorane, tako da je uspostavljena ravnoteža i harmonija između izgrađene forme i muzike koja se ovde izvodi.

 

Berlinska filharmonija

 

Unutrašnjost Berlinske filharmonije čine dve muzičke dvorane: glavna sala koja može da primi oko 2.500 ljudi, i manja sala za oko 1.200 ljudi. Ono što ovaj projekat čini zanimljivim je to da se u glavnoj dvorani bina nalazi u centru sale sa sedištima postavljenim oko nje. Bina i sedišta su raspoređeni prema najpogodnijim zvučnim performansima, omogućavajući da se muzika širi u svim pravcima muzičke dvorane.

 

Koncertna dvorana Berlinske filharmonije

 

6. Nova nacionalna galerija

 

Nova nacionalna galerija, otvorena 1968. godine, nalazi se u zapadnom delu Berlina i predstavlja deo velikog kulturnog centra grada. Veliki paviljon, čuven po svojoj stakleno-čeličnoj konstrukciji, delo je arhitekte Mis van der Roa i projektovan je kao galerija za izlaganje dela evropske umetnosti 20. veka.

 

Nova nacionalna galerija u Berlinu

 

Nova nacionalna galerija u Berlinu obuhvata oko 5.000 m2 izložbenog prostora, i to na dva nivoa. Prostrana staklena galerija u prizemlju sa visinom od oko 9 m, mami posetioce da uđu unutra, dok se glavni izložbeni prostor nalazi ispod nivoa ulice, unutar postamenta na kojem stoji stakleni paviljon.

 

nova_nacionalna_galerija_u_berlinu

Izložbeni prostor Nove nacionalne galerije u Berlinu

 

7. Bauhaus arhiv

 

Bauhaus arhiv ili Muzej dizajna u Berlinu bavi se istraživanjem i prezentacijom istorije i uticaja Bauhaus škole (1919-1933), najznačajnije škole za arhitekturu, dizajn i umetnost 20. veka. Arhiv poseduje najveću zbirku artefakata vezanih za Bauhaus, uključujući slike, skulpture, arhitektonske crteže, nameštaj, fotografije i radove sa preliminarnog kursa. Stalna izložbena postavka „The Bauhaus Collection – Clasic Modern Originals“ prikazuje istorijat i aktivnosti škole, kao i radove poznatih profesora Bauhausa. Upečatljiva silueta muzeja, koju je projektovao osnivač Bauhausa Valter Gropijus, postala je jedno od glavnih obeležja Berlina.

 

bauhaus_arhiva_u_berlinu

Bauhaus arhiv

 

8. Jevrejski muzej

 

Jevrejski muzej u Berlinu jedan je od najpoznatijih spomenika u svetu posvećenih žrtvama Holokausta. Prvobitni muzej izgrađen je 1933. godine, međutim, ubrzo je zatvoren, jer je upravo Berlin bio jedan od centara nacističkih ideja o istrebljenju Jevreja. Tek 1987. godine berlinska vlada je raspisala anonimni konkurs za proširenje prvobitnog muzeja. Za pobednika konkursa izabran je arhitekta Daniel Libeskind 1988. godine, a novi muzej, izgrađen kao dodatak starom, otvoren je za javnost 2001. godine. Nova zgrada muzeja ima cik-cak formu i prostire se na površini od 161.000 m2. Posebno isprojektovane prazne i mračne prostorije unutar muzeja dočaravaju bespomoćnost i bezizlaznost jevrejskog naroda za vreme Holokausta.

 

Jevrejski muzej u Berlinu

 

Jedna od prostorija koja ostavlja najjači i najpotresniji utisak je ona u kojoj se nalazi instalacija „Shalekhet“ – „Opalo lišće“. Instalacija je delo izraelskog umetnika Menaše Kadišmana i sastoji se od 10.000 gvozdenih likova rasutih po podu. Hodajući po ovim likovima, posetioci muzeja stvaraju jeziv zvučni efekat gvozdenih okova.

 

Instalacija „Opalo lišće“

 

9. Plutajući most-bazen na reci Špreji

 

Plutajući most-bazen na reci Špreji u Berlinu odličan je primer aktiviranja zapuštene rečne obale. Ovaj most-bazen nastao je kao deo umetničkog projekta u organizaciji City Art Project Society, a dizajnirala ga je lokalna umetnica Suzan Lorenc. Od recikliranih delova starog broda napravljen je drveni pešački most i spojen sa bazenom na kojem gosti mogu da uživaju u panoramskom pogledu na centar Berlina. Plutajući most i bazen otvoreni su za javnost 2004. godine i postali su simbol modernog, kreativnog grada kakav je Berlin.

 

View this post on Instagram

present I G O F T H E D A Y 08.31.2018 P H O T O | @photovojac L O C A T I O N | Berlin, Germany F R O M | @IG_DEUTSCHLAND A D M I N | @riedelmax T E A M | @djamd @curly_isabella @lost_140601 @bearlin_pix @fotogerafie @elfestivalito S E L E C T E D | @fotogerafie F E A T U R E D T A G | #IG_DEUTSCHLAND S O C I A L | Facebook • Twitter M E M B E R S | @igworldclub_officialaccount C O U N T R Y R E Q U I R E D | If you want to join us and open an igworldclub account of your country or city, please write us or go to www.igworldclub.it #ig_europa #igworldclub #ig_italia #ig_france #ig_greece #germany #deutschland #diewocheaufinstagram #germany2018 #ig_mexico #ig_berlin #srs_germany #deutschland_greatshots #germanvision #igworldclub_geo #igworldclub_thematic #thematic_083118 #igd_083118 #teamwanderlust #instagramerofthemonth_august #igworldclub_cityscape #weroamgermany #moodygrams #igworldclub_light #igworldclub_creative #igworldclub #igworldclub_urban

A post shared by IG ⊕ DEUTSCHLAND ® (@ig_deutschland) on

Plutajući most-bazen na reci Špreji u Berlinu

 

10. Velodrom

 

U vreme konkursa koji je održan tokom 1992. godine, Berlin se nadao da će biti izabran kao grad domaćin Olimpijskim igrama 2000. godine, koje su se na kraju održale u Sidneju. Velodrom, prvobitno planiran kao mesto gde će se odigravati Olimpijske igre, na kraju je ipak izgrađen, ali u skromnijoj verziji i prilagođen različitim sadržajima. Lokacija Velodroma obuhvata površinu od 10 hektara i nalazi se u istočnom delu Berlina. Velodrom omogućava različite mogućnosti rekreacije, poput vožnje bicikla, atletike, tenisa, jahanja, koncerata itd., i može da primi 11.420 posetilaca.

 

velodrom_u_berlinu

Velodrom

 

Da li ste posetili neku od ovih atrakcija u Berlinu ili imate predlog za neku koja ovde nije pomenuta? Koja vam je bila najzanimljivija? 🙂

 

Ukoliko želite da upoznate ovaj grad još detaljnije, više možete saznati u opisima ispod slika u galeriji i u istaknutim objavama na mom instagram profilu.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *