bruneleskijeva_kupola_remek_delo_renesansne_arhitekture_travel_architect
Arhitektura,  Italija,  Putovanja,  Umetnost i kultura

Bruneleskijeva kupola – remek-delo renesansne arhitekture

Bruneleskijeva kupola na katedrali Santa Marija del Fjore u Firenci predstavlja jedno od najznačajnijih graditeljskih dostignuća renesansnog perioda. Većina istraživača smatra da se renesansa kao stilski oblik formirala upravo u Firenci početkom 15. veka i predstavlja obnovu, tj. ponovno rađanje formi nastalih u klasično doba antike. Krajem 14. i početkom 15. veka Firenca je bila grad – država kojom su upravljali predstavnici moćnih trgovačkih porodica koji su razumeli značaj novina u svim oblastima života. Ovakav specifičan društveni okvir u Firenci omogućio je i stvaranje i razumevanje novih arhitektonskih ideja i oblika.

Karakteristike renesansne arhitekture

Arhitekturu renesanse obeležilo je oživljavanje rimskih oblika kako bi se stvorio stil koji će odgovarati zahtevima čovekovog razuma. Tri glavne odlike antičke rimske arhitekture koje je preuzela renesansa su: ordinatio – red, sređenost, uređenost; eyrithmia – povezanost i harmonija ritma i symmetria – ravnoteža i ravnopravnost delova oko zamišljene ose. Arhitektura u doba renesanse više nije predstavljala samo set praktičnih znanja, već je postala nauka koja je zahtevala dobro poznavanje više različitih disciplina: crtanje i perspektivu, geometriju, matematiku, kao i poznavanje jezika klasične arhitekture, tj. redova i proporcija.

renesansna_arhitektura_proporcije_bruneleskijeva_kupola
Poznavanje proporcija

Renesansni arhitekta

Ugledajući se na matematički sistem proporcija starih Grka, renesansni arhitekti posmatrali su arhitekturu kao matematiku prenesenu u prostorne jedinice. Svestan svojih odgovornosti renesansni arhitekta je morao, pored velikog talenta, da ima i izuzetno široko obrazovanje. Morao je istovremeno da se razume i u urbano planiranje, ekonomiju, pejzažnu arhitekturu i tehničke stvari, a za sve ove informacije bile su mu potrebne knjige. Arhitekta koji je svojim delima najviše doprineo uvođenju ideja renesanse u arhitekturu bio je Filipo Bruneleski (1377-1446).

Filipo Bruneleski (1377-1446)

Izgradnja kupole na katedrali Santa Marija del Fjore

Od 1404. godine u Firenci se stalno razmišljalo o izgradnji kupole iznad katedrale Santa Marija del Fjore. Izgradnju katedrale započeo je Arnolfo di Kambio još 1296. godine, međutim, katedrala je izgrađena samo do visine tambura. Raspon iznad kojeg je trebalo podići kupolu iznosio je 45 m i predstavljao je pravi graditeljski izazov. Stoga je esnaf vune, koji je tada imao sredstava za finansiranje projekta, raspisao konkurs za izradu modela kupole 1418. godine. Dva autora, Filipo Bruneleski i Lorenco Giberti, ušli su u uži izbor, a nakon niza razmirica Bruneleski je proglašen kao pobednik konkursnog rešenja 1423. godine.

Bruneleskijeva kupola na katedrali Santa Marija del Fjore

Kao osnovu za izgradnju kupole Bruneleski je zatekao ranije izgrađeni osmougaoni tambur kupole. Kostur kupole osmislio je kao konstrukciju od osam krupnih spoljnih rebara koja se spajaju u temenu jednim prstenom. Ovakav koncept kupole proizašao je iz građevinskog iskustva gotike i zahtevao je kupolu blago šiljatog oblika. Između osam glavnih rebara postavio je 16 manjih i horizontalna rebra koja povezuju glavna i manja rebra.

Konstrukcija Bruneleskijeve kupole

Bruneleskijeva kupola sastoji se iz dva omotača – spoljašnje i unutrašnje školjke. Prostor između ova dva omotača ispunjen je stepeništem, kanalima za odvod atmosferilija i lancima koji dodatno utežu celu konstrukciju.

Prostor između dva omotača kupole

Kupola katedrale osvećena je 1436. godine. Deset godina kasnije započeta je izgradnja lanterne kao krune na temenu kupole. Iako je Bruneleski u to vreme već bio mrtav, poslužili su se njegovim modelom i dovršili sve radove 1467. godine.

Lanterna na temenu Bruneleskijeve kupole

Bruneleskijeva kupola iznad katedrale Santa Marija del Fjore dramatično se uzdiže nekoliko desetina metara iznad nivoa ulice, tako da sve ostale građevine u Firenci naspram nje deluju minijaturno. Danas kupola čini dominantan element siluete grada i predstavlja simbol firentinske dovitljivosti, pobožnosti, ambicije i veštine.

Kako se vama sviđa Bruneleskijeva kupola? Koje je vama omiljeno delo renesansnog perioda? 🙂


Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, pročitajte i:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *