Casa Batllo i Casa Mila – Gaudijeva Barselona 2/3
U prethodnom tekstu predstavila sam vam Park Guelj, a sada su na red došli Casa Batllo i Casa Mila – dva Gaudijeva čuvena stambena projekta. Ova dva objekta nalaze se nedaleko jedan od drugog, u Passeig de Gràcia, mondenskoj četvrti Barselone. Casa Batllo i Casa Mila su poslednji projekti na kojima je Gaudi radio, pre nego što je ostatak života potpuno posvetio radu na katedrali Sagrada Familia.
Casa Batllo
Prvobitni izgled objekta
Casa Batllo početkom 20. veka uopšte nije imala izgled kakav poseduje danas. Njen vlasnik Đosep Batljo i Kasanovas, bogati proizvođač tekstila, želeo je u potpunosti da izmeni izgled postojeće zgrade. Za ovu stambenu zgradu, podignutu 1877. godine, govorilo se da je bila jedna od najdosadnijih i najkonvencionalnijih kuća u okolini, dok je u njenoj neposrednoj blizini bio podignut veliki broj modernih kuća. Batljo je želeo da prevaziđe ove zgrade u pogledu modernosti. On je stoga 1901. godine zatražio dozvolu od gradskih vlasti da sruši stari, kako bi izgradio potpuno nov objekat. Međutim, do ovako velikih razmera projekta nije došlo. Batljo je upoznao Gaudija koji je uspeo da uz samo nekoliko izmena zgradi da potpuno novi izgled.
Casa Batllo u novom sjaju
Iako je zgrada u osnovi bila veoma uzana, Gaudi je uz pomoć nekoliko umetničkih trikova uspeo da stvori utisak veličine. Utisak zgrade ogromnih proporcija ostvaren je pomoću masivnih stubova koji formiraju arkadu oko ulaza u zgradu. Veličina ovih stubova odmah je izazvala sukob između Gaudija i gradskih vlasti. Stubovi su izašli celih 60 cm na trotoar. Međutim, Gaudi je ignorisao primedbe gradskih vlasti i iz ovog sukoba izašao je kao pobednik – stubovi ipak i dalje stoje onako kako ih je Gaudi zamislio. Ono što je bilo karakteristično za Gaudijev rad je to da se pravi izgled njegovih objekata mogao videti tek tokom gradnje. Ovakav princip rada podrazumevao je i mogućnost pojavljivanja arhitektonskih elemenata velikih dimenzija. Isti slučaj bio je i sa ovim objektom. Gaudi je verovatno predvideo probleme sa gradskim vlastima, pa je stoga za ovaj objekat predao skicu bogatu atmosferom, ali neinformativnu u pogledu konstrukcije.
Međutim, ukoliko bi se uporedili planovi postojeće zgrade i novog objekta, postaje očigledno da se Gaudi zapravo dosta strogo pridržavao plana. Staru kuću u celini čine pravougaone strukture: osnova prizemlja se ponavlja na svim spratovima, a fasadom dominiraju po četiri dugačka, pravougaona prozora. Gaudi je zadržao raspored prozora, promenio im oblik, pokrio parapete i dopunio ih sa neobično oblikovanim malim balkonima. Na ovaj način zgrada je dobila potpuno novi izgled.
Novi izgled Casa Batllo
Oblikovanje fasade
Nova fasada nema uglova i pravih linija i ostavlja utisak kao da je u fluidnom pokretu. Za oblikovanje ove fasade Gaudi nije koristio tradicionalne građevinske materijale, poput opeke, čak ni na nivou ornamenata. Fasada je pokrivena glatkim kamenom iz Monžuika, koji daje izgled obrađene gline, a mozaik od keramičkih pločica dodatno naglašava pokrenuti oblik fasade. Broj upotrebljenih keramičkih elemenata raste prema krovu.
Detalj fasade
Kao i u slučaju svojih prethodnih projekata, Gaudi je veoma vodio računa o okruženju. Pri određivanju visine novog objekta uzeo je u obzir i susedne zgrade. Talasasta linija slemena, koja podseća na kičmu džinovskog dinosaurusa, usklađena je sa zabatom kuće sa leve strane. Casa Batllo postepeno se sužava prema krovu, koji svojim izgledom postaje kapa čitavog objekta. Krov je dodatno ukrašen malim ornamentalnim tornjem koji se završava krstom, što je postalo Gaudijev zaštitni znak.
Casa Batllo sa okruženjem
Detalj krova – mali ornamentalni toranj koji se završava krstom
Casa Mila
Prvi projekat za ugaoni objekat
Posao na projektu za Casa Mila Gaudiju je ponudio njegov prijatelj Pere Mila. Kod ovog projekta Gaudija je posebno zainteresovala veličina objekta. Posle dužeg vremena nije morao da stvara utisak veličine, već je od samog početka bio u prilici da radi u velikoj razmeri. Casa Mila nalazi se veoma blizu Casa Batllo, na uglu Pasaža de Grasia (Passeig de Gràcia) i Ulice de Provensa (Carrer de Provença). Ovaj put Gaudi je imao zadatak da se pozabavi rešavanjem ugaonog objekta.
Površina od skoro 3.000 m2 predstavljala je veliki izazov za Gaudija. Iako je Casa Mila ugrađena između susednih zgrada, na uglu dve ulice, Gaudi je posebnim rešenjem fasade uspeo da stvori utisak samostojećeg objekta. Ublažio je ugao skoro do njegovog potpunog nestajanja, tako da se zgrada lučno prostire preko dve ulice.
Casa Mila
Neuobičajeno rešenje unutrašnjih dvorišta
Pri projektovanju unutrašnjih dvorišta, koja su morala biti dovoljno velika kako bi obezbedila dovoljno svetla za stambene prostorije sa unutrašnje strane, Gaudi je kao polazne ideje iskoristio forme rotonde i tornja. Uobičajena pravougaona unutrašnja dvorišta zamenio je okruglim koja se šire u visinu. Gledano iz vazduha ova unutrašnja dvorišta izgledaju kao ogromni levci. Na ovaj način kosi zidovi dvorišta, koji se šire prema gore, pružaju mogućnost za odlično osvetljenje potkrovlja.
Jedno od unutrašnjih dvorišta
Sukob sa gradskim vlastima
Kao i kod Casa Batllo, Gaudi je ponovo došao u sukob sa gradskim vlastima. I ovaj put, problem su predstavljali stubovi fasade koji su izašli na trotoar skoro 1m. Gradske vlasti su imale nameru da dozvole ove stubove, ali samo u slučaju da se istureni delovi izostave. Gaudi je na ovo pristao, ali pod uslovom da mu odobre da postavi ploču na kojoj će pisati zbog čega su dimenzije stubova promenjene. Posle ovog uslova, gradske vlasti su povukle primedbu. Gaudi je ponovo iz sukoba izašao kao pobednik.
Stubovi fasade
Oblikovanje fasade
Međutim, događaj koji se dogodio tokom gradnje objekta doveo je do toga da Gaudi izgubi dalji interes za ovaj projekat. Gaudi je planirao da fasadu ukrasi nizom posveta Devici Mariji. Isprojektovao je čak i nišu u koju je trebalo da bude postavljena figura Marije koja drži dete Isusa u rukama. Međutim, tokom gradnje ovog objekta dogodila se velika pobuna protiv sveštenstva u Barseloni. Zapaljeni su mnogi manastiri po gradu. Vlasnik Casa Mila-e smatrao je da bi u tom trenutku bilo neprikladno ukrašavati objekat nizom religioznih scena. Ovaj put Gaudijevi predlozi nisu prihvaćeni. Iako su još nedostajali detalji finalne obrade, Gaudi je objekat ostavio nedovršenim.
Detalj fasade
Ulična fasada zgrade ostavlja utisak kao da je izlivena iz jednog dela. Gaudi se pri obradi spoljašnjih zidova ograničio na upotrebu neobrađenog kamena. Talasi, izbočine i niše na fasadi, koje se kontinuirano smenjuju, stvaraju opšti utisak da se radi o nekakvoj prirodnoj strukturi. Ovakav utisak doveo je do toga da je zgrada dobila pogrdni naziv “La Pedrera”, što u prevodu znači kamenolom.
Ništa u vezi ovog objekta nije rađeno po istom principu. Osnove spratova ne nalikuju međusobno, a spratne visine se razlikuju od prostorije do prostorije kako bi se ispratila zatalasana linija fasade.
Krov – izložba skulptura na otvorenom
I na kraju, kao šlag na torti, krov zgrade pretvara se u galeriju na otvorenom sačinjenu od nadrealističkih skulptura. Ove skulpture, u stvari, predstavljaju dimnjake i oduške za vazduh. Svaka od njih predstavlja umetničko delo za sebe.
Rešenje krova
Dimnjaci – nadrealističke skulpture na krovu
Sukobi i nesuglasice između arhitekata i gradskih vlasti bili su prisutni i u Gaudijevo vreme. Iako su mnogi bili protiv, kako predstavnici vlasti, tako i lokalno stanovništvo, Gaudijeva remek dela arhitekture danas predstavljaju turističku senzaciju Barselone.
Kako se vama sviđaju Casa Batllo i Casa Mila? Da li ste posetili ova dva čuvena Gaudijeva objekta? Pišite mi u komentarima. Rado ću pročitati vaše utiske. 🙂
Korisni linkovi