Ahilion – letnjikovac austrijske carice Sisi na Krfu
Palata Ahilion nalazila se na mojoj must see listi prilikom posete Krfu. Kombinacija mora i arhitekture uvek je savršena za mene. Prilikom dolaska na Krf odmah sam se raspitala kod našeg vodiča da li ima neki organizovani izlet do ove palate. Nažalost, izleta nije bilo, što je značilo da treba sami da se snađemo ukoliko želimo da je posetimo. Moram priznati da me je ovo donekle i obradovalo. Izlet u sopstvenoj organizaciji podrazumevao je avanturu i snalaženje u nepoznatom. Hajde da vidimo kako je ta avantura izgledala i gde je carica Elizabeta volela da provodi vreme tokom svog boravka na Krfu. 🙂
Avantura na putu do Ahiliona
Zbog odlaska u Ahilion probudili smo se oko 5h ujutru, jer je trebalo da promenimo tri prevoza do tamo, a želeli smo i da izbegnemo gužvu. Na brzinu smo se spremili i došli na autobusko stajalište u Barbatima. Prethodnog dana smo pogledali tablu sa redom vožnje kako bi videli kada dolazi prvi autobus koji ide do Ipsosa, gde je trebalo da čekamo sledeći prevoz. Od Ipsosa smo se vozili istim onim putem kojim smo prvog dana došli do Barbata, zaustavili se na još par mesta, a zatim stigli do grada Krfa, na trg San Roko. Rekli su nam da na ovom trgu treba da čekamo autobus koji vozi direktno do Ahiliona.
Nakon što se malo udaljio od grada Krfa, autobus je počeo da se zavlači po manjim mestima na ostrvu, po ulicama kroz koje je jedva mogao da prođe. Išao je uzbrdo, pa još uzbrdo. Ređala se krivina za krivinom. Još jedna uzbrdica i konačno je stigao na poslednje stajalište. Izašli smo iz autobusa i videli kapiju na kojoj piše „Ahilion„. Kupili smo karte na biletarnici pored kapije i prošli kroz nju. Obilazak palate je napokon mogao da počne. 🙂
Ahilion
Istorija Ahiliona
Pre nego što vas povedem u obilazak Ahiliona, hajde da se prvo ukratko upoznamo sa istorijom ove palate.
Palata Ahilion izgrađena je u periodu 1889-1891. godine za austrijsku caricu Elizabetu, ženu Franca Jozefa Habzburškog, poznatiju kao Sisi. Palata je izgrađena na vrhu brda u selu Gastouri. Carica je kupila i susednu zemlju koja vodi sve do mora, kako bi imala pristup svojoj palati prilikom dolaska brodom. Ahilion je sagrađen prema projektu italijanskog arhitekte Rafaela Karita, a ime „Ahilion“ je dala sama carica prema njenom omiljenom junaku grčke mitologije – Ahilu. Za nju je Ahil predstavljao kombinaciju grčke božanske lepote i hrabrosti, ali i tragične sudbine. Elizabeta je u Ahilion dolazila dva puta godišnje, sve do 1898. godine kada je italijanski anarhista Luiđi Lućeni izvršio atentat na nju u Ženevi.
Nakon njene smrti Ahilion je bio zatvoren devet godina, sve do 1907. godine kada je caričina ćerka palatu prodala nemačkom imperatoru Vilhelmu II. On je napravio nekoliko izmena u vrtovima palate. Statuu „Umirućeg Ahila“ zamenio je bronzanom statuom ovog junaka, koji trijumfalno stoji. Dimenzije nove statue su neverovatne, a vrh Ahilovog koplja mogao se videti sa imperatorovog broda. Statuu nemačkog pesnika Hajnriha Hajneja, koju je carica postavila, je uklonio i zamenio statuom Elizabete u prirodnoj veličini. Ahilion je u imperatorovo vreme bio centar evropske dimplomatije. Tokom Prvog svetskog rata srpske i francuske trupe koristile su Ahilion kao vojnu bolnicu.
Ahilion je 1962. godine zakupilo privatno preduzeće koje je pretvorilo gornji sprat u prvi kazino u Grčkoj. Palata je obnovljena 1994. godine i od tada se koristi kao muzej i kao mesto za održavanje različitih događaja.
Obilazak palate
Već kod same kapije Ahiliona dočekale su nas prve skulpture i statue, koje ukrašavaju dvorište palate, prostrani vrtovi i bujna vegetacija. Dok smo čekali u redu za audio vodiče, pažljivo sam posmatrala spoljašnjost palate, pokušavajući da uhvatim svaki detalj na njenoj fasadi. Kod ulaza u palatu dočekala nas je mermerna skulptura carice Elizabete. Ko bi nam drugi poželeo dobrodošlicu u Ahilion do sama carica. Kada smo ušli unutra našli smo se u centralnoj prostoriji palate, koja je nekada služila za prijem gostiju. Pažnju mi je prvo privukla bogato ukrašena tavanica koja alegorijski prikazuje četiri godišnja doba, delo italijanskog slikara sa pseudonimom Kalopi. U dnu prostorije, iza dva dorska stuba, nalazi se veliko stepenište kojim smo se kasnije popeli do gornjih prostorija palate. U podnožju stepeništa nalaze se dve statue koje slave grčku mitologiju – statua Zevsa sa desne, i statua Here sa leve strane.
Mermerna skulptura carice Elizabete
Četiri godišnja doba
Najpre smo obišli prostorije sa desne strane palate. Prva prostorija u koju smo ušli bila je katolička kapela carice Elizabete, koja predstavlja umetničko delo samo po sebi. Kroz nju smo zatim prošli u Elizabetinu sobu, u kojoj su izloženi predmeti i dokumenti iz njenog života. Među izloženim materijalom se ističu fotografije carice i članova njene porodice, fotografije Ahiliona iz tog doba, kao i dokumenta vezana za njeno ubistvo u Ženevi. Sledeća prostorija bila je soba Kajzera Vilhelma II, nemačkog imperatora, u kojoj su izloženi njegovi lični predmeti, njegov portret i maketa imperijalnog broda, koji je u njegovo vreme predstavljao remek delo moreplovstva. Prostorije sa leve strane palate rezervisane su za čuvanje predmeta i nameštaja prva dva vlasnika Ahiliona, a svaki od komada nameštaja nosi svoju priču.
Imperijalni brod Kajzera Vilhelma II
Nameštaj carice Elizabete
Šetnjom kroz prostorije na prvom spratu, sa bogato ukrašenim tavanicama i zidovima, došli smo skoro do kraja velikog stepeništa, gde se preko celog zida nalazi slika na kojoj je predstavljen „Ahilov trijumf“. Ovo delo prikazuje Ahila kako vuče mrtvog Hektora oko zidina Troje. Odavde nas je stepenište odvelo do ulaska u vrtove Ahiliona. Vrtovi palate ukrašeni su jedinstvenim umetničkim delima. Na samom ulazu u vrtove nalazi se peristil kojim dominira devet mermetnih statua muza, zajedno sa statuama Apolona i tri Gracije. U arkadi peristila, poznatoj kao „Arkada mudraca“, nalazi se trinaest bista antičkih filozofa. Kroz drvena vrata, sa unutrašnje strane peristila, može da se uđe u veliku dvoranu koja se nekada koristila kao kazino.
Ahilov trijumf
Peristil sa statuama muza
Arkada mudraca
Nakon obilaska peristila sišli smo do vrta u kojem je Elizabeta postavila mnoge značajne statue. Među ovim statuama su i spomenik njenom sinu Rudolfu, statua pesnika Hajnriha Hajneja, kojem se divila, a tu se nalazi i najvrednija statua Ahiliona „Umirući Ahil“. Statua prikazuje Ahila kako umire pokušavajući da izvuče strelu iz pete. Nakon Elizabetine smrti, novom vlasniku Ahiliona, Kajzeru Vilhelmu II, nije se dopadalo prikazivanje Ahila kako umire. Stoga je naručio novu statuu „Ahila Pobednika“ i postavio je na mesto gde se prvobitno nalazio „Umirući Ahil“. Nova statua predstavljala je duh koji je vladao Nemačkom toga doba. Statua Ahila u trenutku njegove pobede, natprirodne je veličine i dominira Ahilionom.
Umirući Ahil
Ahil Pobednik
Sa obilaskom vrtova, završio se i naš obilazak Ahiliona. Pre nego što smo krenuli nazad, seli smo u obližnji kafić da predahnemo. Ispred nas se pružao neverovatan pogled na more i prirodu koja okružuje palatu. Bilo nam je jasno zašto je Elizabeta izabrala baš ovo mesto na Krfu za svoj letnjikovac.
Kafe-vidikovac kod Ahiliona
Palatu kakvu biste očekivali da vidite u Beču, okruženu predivnim vrtovima i brojnim skulpturama, sa pogledom na mediteranski ambijent – more i palme, ne smete propustiti. 🙂